Kako organizam reaguje na gladovanje?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam prelazi na trošenje sopstvenih tkiva kao izvora energije.

Prema nekim izvorima, organizam savršeno bira šta će prvo sagoreti. Prvo vari sve loše, bolesne i odumrle ćelije, uključujući i tumore. Ovo se smatra prirodnim metodom podmlađivanja bez lekova, uz samo malo volje i odricanja.

Tokom gladovanja, vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde sa unutrašnjim izlučivanjem su pošteđeni od bilo kakvih štetnih posledica. Štaviše, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija, jer se proteini neprestano razgrađuju i nadograđuju koristeći aminokiseline iz razgrađenih ćelija.

Pozitivni efekti gladovanja

Mnogi ljudi koji su probali kontrolisano gladovanje navode sledeće benefite:

• Poboljšanje opšteg stanja organizma
• Smanjenje krvnog pritiska
• Osećaj pokretljivosti i povećan tonus mišića
• Poboljšanje metabolizma, posebno kod gojaznih osoba
• Efikasnije izbacivanje štetnih supstanci iz organizma

Neki korisnici foruma pominju da su samo nakon dva dana gladovanja primetili značajno poboljšanje svog zdravstvenog stanja, uključujući nestanak visokog krvnog pritiska i povećanje energije.

Kontroverze i potencijalni rizici

Ne svi stručnjaci se slažu da je gladovanje korisno za zdravlje. Neki argumenti protiv gladovanja uključuju:

• Gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem
• Moguće negativne posledice po imunitet
• Rizik od aktiviranja pritajenih bolesti ili parazita
• Problem sa održavanjem ravnoteže elektrolita
• Mogućnost gubitka mišićne mase umesto masnih naslaga

Kritičari ističu da ako bi gladovanje zaista bilo tako korisno, svi bi ga praktikovali umesto da se leče. Takođe, postoje zabrinutosti da duže gladovanje može dovesti do gastritisa zbog dejstva želudačne kiseline na sluzokožu.

Različiti pristupi gladovanju

Postoji nekoliko metoda privremenog uzdržavanja od hrane:

1. Potpuno gladovanje

Uključuje potpunu apstinenciju od hrane uz unos samo vode. Ovo se preporučuje samo za kratke periode (24-72 sata) i uz nadzor.

2. Intermitentni post (periodično gladovanje)

Najpopularniji model je 16/8 - 16 sati gladovanja i 8 sati unosa hrane tokom dana. Mnogi korisnici navode da im ovaj sistem odgovara i da se osećaju bolje.

3. Šećerno gladovanje

Uključuje izbacivanje šećera i jednostavnih ugljenih hidrata iz ishrane. Neki preporučuju ovaj pristup na period od mesec do dva.

4. Verski post

Mnoge religije imaju svoje oblike posta koji variraju od potpunog uzdržavanja do ograničavanja određenih vrsta hrane.

Iskustva ljudi sa gladovanjem

Na forumima se mogu naći različita iskustva:

"Dva dana sam bio bez hrane - lični osećaj: nestao mi je visoki pritisak, lakše sam radio na poslu, bio pokretljiviji sa više elana."

"Posle samo nedelju dana navikneš se da jedeš u okviru od šest sati. Dovoljno je da doručak pomeriš na 11 sati, ručaš oko 14-15, a večeru na 17h."

"Posle jednog dana potpunog gladovanja pritisak mi toliko spadne da moram da ležim jer mi se vrti u glavi."

Zaključak: umerenost je ključ

Iako postoje argumenti i za i protiv gladovanja, većina stručnjaka se slaže da je umerenost ključna. Povremeno smanjenje unosa hrane može imati pozitivne efekte, ali dugotrajno gladovanje može biti štetno.

Najvažnije je slušati svoj organizam i prilagoditi bilo kakvu promenu u ishrani individualnim potrebama i zdravstvenom stanju. Pre početka bilo kakvog programa gladovanja, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Kao što je jedan korisnik forum rekao: "Umerenost i redovnost je dobro za zdravlje - 5-6 malih dnevnih obroka raznovrsne hrane uz fizičku aktivnost."