Rat protiv mušica u saksijama i tajne uspešne nege sobnog cveća

Umiruće listove, nepoželjne goste koji lebde oko saksija i misteriozne promene na biljkama - svaki ljubitelj cveća susreo se sa ovim izazovima. Često se pitamo: da li sam preterao sa zalivanjem ili možda biljci nešto nedostaje? Ovaj članak je sveobuhvatan vodič kroz najčešće probleme u negi sobnog cveća, sa posebnim osvrtom na one dosadne male crne ili bele mušice, ali i mnoge druge savete koje su iskusni cvećari dugo godina razmenjivali.

Mali, crni neprijatelji: Šta su zapravo "mušice" u zemljištu?

Kada primetite rojeve sitnih crnih insekata koji proletavaju pored cveta ili se skupljaju na površini zemlje, najverovatnije se radi o komarcima gljivicama. Oni nisu direktno opasni za biljku u smislu da je jedu, ali su jasan signal da nešto nije u redu sa uslovima u saksiji. Njihova pojava najčešće ukazuje na dve stvari: prekomerno zalivanje i/ili previše toplu i vlažnu sredinu. Razvijaju se u vlažnom, toplom i neprovetrenom zemljištu, često bogatom organskom materijom koji se raspada.

S druge strane, bele, "leptiraste" mušice koje se nalaze na donjoj strani listova ili stabilu su biljne vaši. One su mnogo opasnije. Ove veoma sitne insekte često prati sluzava, sjajna naslaga (medena rosa) na koju se nadovezuje crna plesan. One doslovce sisaju sok iz biljke, uzrokujući propadanje, uvijanje listova i zaustavljanje rasta. Borba protiv njih je prilično teška i zahteva upornost.

Zašto se mušice pojavljuju i kako im se suprotstaviti?

Ključ leži u prevenciji i razumevanju uzroka. Evo glavnih razloga i rešenja:

1. Prekomerno zalivanje - glavni krivac

Ovo je verovatno najčešća greška, posebno kod početnika. Zemlja mora da se osuši između dva zalivanja. Površinski sloj zemlje se često osuši za 2-3 dana, ali u donjim delovima saksije i dalje ima dovoljno vlage, naročito tokom zimskog perioda mirovanja. Stalno mokro zemljište ne samo što privlači komarce gljivicare već i kiseli zemljište i izaziva trulež korena, od koje biljka retko oporavlja.

Rešenje: Proverite vlagu zemlje prstom, gurnuvši ga par centimetara duboko. Zalivajte tek kada je zemlja suva na dodir. Koristite saksije sa dobrim drenažnim otvorima i obavezno izlivajte višak vode iz tanjira 15-20 minuta posle zalivanja.

2. Neprovetren i suv vazduh

Topao i suv vazduh tokom grejne sezone (npr. od radijatora) slabiji je imunitet biljke i stvara idealno okruženje za širenje biljnih vaši i grinja. S druge strane, previše vlažan i zagušljiv vazduh bez cirkulacije podstiče gljivične bolesti i komarce.

Rešenje: Redovno provetravajte prostoriju, izbegavajte da biljke stoje neposredno pored izvora toplote. Za povećanje vlažnosti vazduha možete blago orositi listove (izuzetak su biljke sa dlakavim listovima kao što su ljubičice) ili staviti posudu sa vodom pored cveća.

3. Zemlja lošeg kvaliteta ili stara zemlja

Zemlja koja je dugo u saksiji gubi strukturu, postaje zbijena i gubi propusnost. Takođe, može biti kontaminirana jajima insekata ili patogena.

Rešenje: Redovno presađujte biljke (obično jednom godišnje ili dve) u svežu, kvalitetnu zemlju za cveće. Za bolju drenažu i vazdušnost zemljišta, možete pomešati kupovnu zemlju sa perlitom, vermikulitom ili krupnim peskom. Za biljke koje vole kiselije zemljište (npr. neke vrste cveća koje idu "na kiselo"), koristite treset.

Prirodne i hemijske metode borbe protiv mušica

Ako se insekti već pojave, ne očajavajte. Postoji nekoliko efikasnih metoda:

• Zamka od sirćeta: Stavite malo jabukovog sirćeta u čašu, dodajte kap deterdženta, prekrite folijom i izbušite par rupa. Mušice će privučene mirisom ući, ali neće moći da izađu.
• Čađave opuške: Pet opušaka od cigareta uronite u 1,5 litara vode i ostavite da prenoći. Procedite i tom tečnošću poprskajte biljku i zalijte zemlju. Nikotin deluje kao insekticid. Pazite da ovo ne radite na jestivom bilju.
• Hemijski insekticidi i fungicidi: Za teže infestacije, naročito biljnih vaši, potrebno je upotrebiti sistemične insekticide (npr. oni sa malationom ili dimetoatom) koji se unose u biljku. Protiv gljivičnih oboljenja i truleži koriste se bakarni fungicidi. Uvek pridržavajte uputstva sa ambalaže i tretirajte biljke van stana ili u dobro provetrenoj prostoriji.
• Biološke pripreme (Bioenzim): Neki cvećari koriste domaći ili kupovni bioenzim za prskanje i zalivanje. On deluje kao prirodna prihrana, hormon rasta i blagi insekticid. Obično se razblaži u odnosu 1ml na 1l vode za prihranu, a 1ml na 500ml vode za potapanje reznica pre sadnje.

Portreti popularnih biljaka i njihove specifične potrebe

Razumevanje osnovnih potreba svake biljke ključno je za njeno zdravlje i lep izgled.

Kalateja (Maranta, "Svaler")

Prepoznatljiva po spektakularnom šaru na lišću. Često se greši sa marentom, ali kalateja je uglavnom viša. Ne podnosi suvo zemljište - nikada ne dozvolite da se zemlja potpuno osuši. Zalivajte je mlakom, odstojanom vodom. Voli visoku vlažnost vazduha i indirektnu svetlost. Zanimljiva pojava je da joj se listovi noću podižu i "skupljaju", a danju spuštaju - zbog čega je dobila nadimak "molitvena biljka".

Afričke ljubičice (Saintpaulia)

Omiljena sobna biljka koja može cvetati cele godine. Ne zalivajte listove - voda na dlakavom lišću uzrokuje trulež i neestetske fleke. Zalivajte iskličivo odozdo, stavljajući saksiju u tacin sa vodom na 15-30 minuta. Zemlja mora biti vrlo porozna (dodatak perlita, vermikulita). Za cvetanje joj je potrebno minimalno 12 sati svetlosti dnevno i redovna, ali blaga prihrana gnojivom za cvetanje (sa većim udelom kalijuma).

Dracena

Izdržljiva biljka koja podnosi i tamnije položaje. Najčešći problem je prekomerno zalivanje i trulež korena. Zemlja mora biti dobro drenirana. Suvi vrhovi listova ukazuju na suv vazduh. Lako se razmnožava rezncima koje se mogu pustiti da pušu korenje u vodi.

Hibiskus (Kineska ruža)

Da bi obilno cvetao, neophodno mu je rigorozno prolećno orezivanje. Orezujte ga krajem februara ili početkom marta, sekući sve grane iznad drugog ili trećeg pupa od osnove. Rez pravite koso, iznad pupa koji gleda ka spolja. Orezane grane lako se ukorenjavaju u vodi ili vlažnoj zemlji. Leti zahteva puno sunca i obilno zalivanje.

Kaktusi i sukulentne biljke (Kalanhoa, Božji trn, Drvo života)

Zajednička karakteristika je sklonost ka truleži od prevelike vlage. Zimi im je potreban period mirovanja sa veoma oskudnim zalivanjem (jednom mesečno ili ređe) i hladnijim uslovima. Ovo je ključ za cvetanje! Leti vole puno sunca. Lako se razmnožavaju listovima ili rezncima koje se pre sadnje moraju osušiti da bi se zatvorila mesta preseka.

Zlatna pravila za početnike

1. Manje je često više: Kada niste sigurni da li da zalijete - ne zalivajte. Bolje je da biljka malo uvenu nego da joj koren istrule.
2. Svetlost je život: Upoznajte potrebe svoje biljke za svetlošću. Nikoja sobna biljka ne voli direktno podnevno letnje sunce, ali većini je neophodna jaka, indirektna svetlost.
3. Ne menjajte mesta često: Biljke se teško adaptiraju na nove uslove. Pronađite im odgovarajuće mesto i držite ga se toga.
4. Posmatrajte svoju biljku: Ona vam "govori" šta joj treba. Žuti listovi - možda previše vode ili hraniva. Uvijeni, suvi vrhovi - suv vazduh. Izdužene, blede izbojke - nedostatak svetlosti.
5. Strpljenje i ljubav: Uzgoj biljaka je divna životna lekcija o strpljenju. Radost kada od male reznice ili semena dobijete bujnu, raskošnu biljku je neprocenjiva.

Negovanje cveća je više od hobija - to je meditativna veza sa prirodom koja oplemenjuje svaki dom. Sa ovim znanjima u arsenalu, vaše će biljke ne samo preživeti već će i bujati, čineći vaš prostor lepšim i zdravijim. Srećno u vašem cvećarskom putovanju!