Podizanje kapaka: Moj lični put ka otvorenijem pogledu i samopouzdanju

Znala sam već godinama da me kad-tad čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da neprestano podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži zakucanu gore. To je njen način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo: da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, nije. Nos sam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga padom s klupe na beton kao dete. To sam morala da rešim. Podizanje kapaka, međutim, bila je potpuno druga priča. To sam htela. Oduvek. Ipak, odlagala sam godinama.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Nije samo zbog dugogodišnjeg poverenja, već i zato što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i veoma je odgovorna prema svojim pacijentima. Ipak, unatoč svom poverenju u dr Anicu Jevremović, i dalje sam odugovlačila.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo otvorili oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve, a samim tim će i kapci delovati bolje, ali efekat je kratkotrajan. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka." Bila je u potpunosti u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti, dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje neizbežnog.

Konačna odluka: vreme je za podizanje kapaka

I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da proceduru podizanja kapaka izvedemo u prvoj polovini januara ove godine.

Kad sam to zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" i pričala šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše ako budemo otvoreniji i delili svoja iskustva, čuli savete i upozorenja. Iznenađila sam se kada sam, nakon što sam progovorila, shvatila koliko je žena oko mene već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao i moje je da budem otvorena. Uvek je korisno čuti iskustvo iz prve ruke, znati šta vas tačno čeka od A do Š. I zato ću vam ispričati sve.

Priprema i najčešća pitanja o podizanju kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Važno je da znate šta da pitate svog hirurga. Tri najčešća pitanja na koja ljudi traže odgovor su:

1. Anestezija: Operacija podizanja kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, a kojima nije dovoljno što neće osetiti bol, već ne žele ni da budu svesni dešavanja, postoji opcija analgosedacije. To je stanje u kome ste opušteni, uspavani i ničega se ne sećate.
2. Cena: Cena podizanja kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Operacija gornjih kapaka najčešće iznosi oko 1000 evra, sa mogućim varijacijama od par stotina evra, zavisno od složenosti i izbora anestezije. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretnu cifru može dati samo hirurg nakon pregleda, jer neke ordinacije naplaćuju konsultacije odvojeno, a neke sve uračunaju u cenu. Vaše je da sve to unapred pitate.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ništa nije bolelo. Ni tokom podizanja kapaka, ni posle, tokom oporavka. Čak ni skidanje konaca nije bolno. Oporavak je više dosadan nego bolan, sa oticanjem i modricama, ali bez ikakvih jakih bolnih senzacija.

Dan operacije i prva 24 sata

Sam zahvat podizanja kapaka traje manje od sat vremena, nakon čega odmah idete kući. Nakon operacije, imala sam deblje flastere preko očiju koji su stvarali osećaj kao da nosim kačket - moralo se malo podizati glava da bi se video širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 sata. Dr Anica Jevremović ih je natopila specijalnim rastvorom i začas ih skinula, bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Zatim su postavljeni novi, tanki flasteri koje sam nosila narednih 6 dana. Čim su postavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala. Niko me nije gledao čudno. Iskreno, bila sam manje natekla nego što sam očekivala - otečenost jako varira od osobe do osobe i od tehnike koju hirurg koristi.

Oporavak dan po dan: šta očekivati nakon podizanja kapaka

Oporavak je postupan proces:

• Nakon 2-3 dana: Već sam mogla da šminkam ceo lice, osim očiju, i normalno se kretam po gradu.
• Nakon 7 dana: Skinuti su konci. Proces skidanja konaca kod dr Anice Jevremović je brz i bezbolan - osetila sam samo blago povlačenje, apsolutno bez peckanja.
• Nakon 10 dana: Već sam mogla da nosim punu šminku, uključujući i ajlajner! Bio je to neverovatan osećaj. Spušteni kapci su toliko oduzimali prostor da nošenje ajlajnera pre operacije nije imalo nikakvog smisla. Sada, mogućnost da ponovo nosim šminku kakvu želim bila je ogromna pobeda.

Modrice su minimalne. Hematomi koji nastaju tokom podizanja kapaka prirodno se povlače niz lice, tako da sam nakon desetak dana imala samo malu fleku ispod jednog oka, koju je lako bilo sakriti šminkom.

Ožiljci i dugoročni efekti podizanja kapaka

Naravno, podizanjem kapaka se seče komad kože, tako da ožiljak mora da postoji. On se nalazi u naturalnoj brazdi kapka, bledi tokom vremena i postaje sve manje vidljiv. Kod žena koje su operaciju radile pre više godina, čak i kada se jako zagledate, ožiljak je gotovo neprimećen. Lično, uopšte me ne brine što imam tu malu crticu - spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikakvom šminkom, dok ovaj ožiljak mogu začas učiniti nevidljivim.

Nova koža neće nikada porasti, ali važno je razumeti da sila gravitacije nastavlja da deluje. Lice vremenom nastavlja da opada - padaju obrazi, obrve, itd. Podizanje kapaka rešava specifičan problem u specifičnom trenutku. Nekima će kasnije biti potreban temporalni lifting ili lifting lica, a neće se nikada vratiti na ponovno podizanje kapaka. Retki su slučajevi da je nekoj osobi bila potrebna druga operacija.

Zašto sam odlagala i jedino važno pitanje

Zašto sam odugovlačila nešto što sam oduvek želela? Odgovor je, naravno, strah. Sada, kada je sve iza mene, smešno mi je što sam se plašila:

• Bola: Kojeg nema.
• Sporog oporavka: Da ću dugo izgledati kao "izubijani vanzemaljac". Oporavak je brži nego što sam mislila.
• Gubitka mogućnosti rada: Već nakon nedelju dana sam bila potpuno funkcionalna.

Međutim, jedino čega se nisam plašila bio je krajnji rezultat. To je možda neobično, ali verujem da je to moja lična privilegija jer svog hirurga poznajem dugi niz godina. Ni jedne sekunde se nisam pitala "Hoće li biti dobro?". Ja sam to znala. I upravo taj osećaj apsolutnog poverenja treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koju drugu sličnu proceduru. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Moj primer i moj izbor pokazuju da se sa pravim stručnjakom, poput dr Anice Jevremović, proces podizanja kapaka može pretvoriti iz izvora anksioznosti u pozitivno, transformativno iskustvo koje donosi ne samo lepši, već i funkcionalniji pogled na svet.